Regulacija cena - pitanja i odgovori
Prekomerna snaga se obračunava svim korisnicima prenosnog sistema, korisnicima distributivnog sistema na srednjem naponu i niskom naponu kojima se meri isporučena snaga i kupcima na niskom naponu kojima se meri isporučena snaga i predstavlja pozitivnu razliku između izmerene maksimalne snage i odobrene maksimalne snage koju je kupac zahtevao prilikom priključenja njegovog objekta na sistem. Ova razlika se plaća po četvorostruko većoj ceni od cene za odobrenu snagu za korisnike prenosnog i distributivnog sistema odnosno dvostruko većoj ceni od cene za obračusku snagu za kupce električne energije. Izmerena snaga se može smanjiti ako kupac upravlja svojom potrošnjom - vodi računa o dinamici uključivanja aparata. Ukoliko kupac ne može da smanji snagu, može da zahteva povećanje odobrene snage.
Prekomerna reaktivna energija se obračunava svim korisnicima prenosnog sistema, korisnicima distributivnog sistema na srednjem i niskom naponu kojima se meri reaktivna energija i kupcima na niskom naponu kojima se meri reaktivna energija i predstavlja razliku između izmerene reaktivne energije i reaktivne energije koja odgovara faktoru snage cos(fi)=0,95. Ova energija se plaća po dvostruko većoj ceni od cene za reaktivnu energiju. Potrošnja reaktivne energije može da se smanji ugradnjom odgovarajućih kompenzacionih uređaja.
Trošak garantovanog snabdevača je tarifa koja se plaća u istom iznosu svakog meseca za svako mesto isporuke, odnosno brojilo. Ovo nije dodatni trošak koji se nameće kupcu, već je na tarifni element „mesto isporuke“ raspoređen deo ukupnih opravdanih troškova koje ima garantovani snabdevač, bez obzira na količinu električne enerije koju su potrošili kupci. Zbog toga se ova tarifa obračunava i u mesecima kada kupac nema potrošnje.
Broj kilovatčasova u zonama potrošnje (zelena, plava i crvena) je određen za potrošnju od 30 dana – što znači da je standardni broj dana u mesecu 30. Ukoliko je između dva obračuna prošlo manje ili više od 30 dana, kupac neće biti oštećen, jer će mu se broj kilovatčasova u svakoj zoni preračunati srazmerno broju dana obračunskog perioda, na sledeći način: broj dana obračunskog perioda / 30 H granica zone. Na ovaj način, granice zona se srazmerno dnevno pomeraju za 11,67 kWh (zelena) odnosno 53,33 kWh (plava). U okviru zona zadržava se ostvareni odnos potrošnje u višoj i nižoj tarifi u ukupnoj potrošnji.
To je tarifa za kupce za obračun električne energije po tarifnom elementu aktivna snaga. Za kupce iz kategorije Široka potrošnja (u kojoj je i grupa Domaćinstva) ova tarifa se primenjuje na odobrenu snagu, kao najveću jednovremenu snagu uključenih uređaja u stanu/kući. Za ostale kupce, ova tarifa se primenjuje na izmerene vrednosti maksimalne aktivne snage priključenih objekata, do nivoa odobrenog prilikom priključenja. Korišćena snaga preko tog nivoa, tim kupcima se obračunava po tarifi prekomerna snaga.
Obračunska snaga se plaća svakog meseca, a obračunava se tako što se odobrena snaga (iznos kilovata) pomnoži sa tarifom za obračunsku snagu. Priključenjem na sistem, kupac je uz zahtev rezervisao (uzeo u zakup) određenu snagu koja mu se odobrava i na taj način se garantuje da će u svakom momentu ta snaga biti kupcu raspoloživa bez obzira na veličinu potrošnje. Zbog toga se obračunska snaga plaća i u mesecima u kojima nema potrošnje.
Primenom jednostavnog tarifnog sistema koji je baziran na tzv. prostoj kilovatsatnoj tarifi, koja se često zagovara (plaćalo bi se samo din/kWh), ukupni troškovi bi se alocirali samo na ovaj tarifni element i tarifa za energiju bi u proseku adekvatno porasla, da bi se energetskom preduzeću obezbedio isti potreban i opravdan prihod. Međutim, to bi dovelo do nepravične preraspodele troškova između kupaca, tako što bi se npr. kupcima sa ravnomernom potrošnjom, neopravdano povećao račun, dok bi oni sa neravnomernom potrošnjom, energiju plaćali manje od realnih troškova koje svojom neravnomernom potrošnjom izazivaju (zbog njih se moraju izgraditi i održavati dodatni kapaciteti u elektranama i mrežama). Najočigledniji je primer vikend kuća, kod kojih se veći deo godine ne bi plaćalo ništa, iako je mreža i za te kuće izgrađena, postoje fiksni troškovi te mreže (održavanje i amortizacija), a postoje i troškovi garantovanog snabdevača bez obzira da li potrošnje ima ili nema. Postojanje tarifnih elemenata za snagu i naknada za mesto isporuke, upravo omogućava da se troškovi koji postoje u sistemu, što pravičnije raspodele na kupce.
Postojanje tri zone potrošnje, zelene, plave i crvene, ima za cilj da podstakne racionalniju potrošnju električne energije, jer se na ovaj način, neravnomerna potrošnja skuplje električne energije npr. za grejanje, opravdano naplaćuje od onih kupaca koji je i koriste za te svrhe. Cena energije iz zelenog bloka je najniža, jer su troškovi električne energije najniži kada bi sva domaćinstva koristila električnu energiju samo za najosnovnije potrebe. Ovakva potrošnja je sezonski ravnomerna i za nju se može obezbediti ubedljivo najjeftinija proizvodnja, a prenosni i distributivni sistem bi bili dimenzionisani prema letnjoj potrošnji i bili bi optimalno iskorišćeni tokom cele godine. Sa druge strane, za električnu energiju iz crvenog bloka potrebno je angažovati najskuplje kapacitete ili uvoziti električnu energiju u kratkom zimskom periodu kada je ona najskuplja, a prenosni i distributivni sistemi se dimenzionišu prema zimskoj potrošnji, zbog čega su i troškovi sistema veći.
U velikom broju zemalja, radi stimulisanja racionalne potrošnje, primenjuje se blok tarifa (SAD, Japan, Južnoafrička Republika, Australija i mnoge evropske zemlje). Ona predstavlja savremeni vid tarifiranja koji ima za cilj podizanje energetske efikasnosti, odnosno smanjenje potrošnje električne energije. Blokovi koji se koriste za obračun utrošene električne energije mogu da se uvedu kako za energiju tako i za snagu, u zavisnosti od toga kakva je struktura i raspoloživost proizvodnih kapaciteta odnosno energenata koje koriste.
Snaga se određuje prema odobrenoj snazi utvrđenoj odobrenjem za priključenje. Ova snaga je u svakom trenutku raspoloživa kupcu, pa se u istom iznosu plaća svakog meseca. I ukoliko nema potrošnje (odsustvo od više meseci, vikendice...), kupac plaća odgovarajuću snagu. Jedino ako kupac, saglasno zakonu, privremeno odjavi brojilo (zahteva obustavu isporuke), neće plaćati snagu. Ova obustava se može izvršiti na period od najkraće jednu a najduže dve godine.
Odobrena snaga će biti iskazana u računu, prema evidencijama koje ima elektrodistribucija. Prema Uredbi o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom, za objekte sa torfaznim priključkom koji nemaju odobrenu snagu, smatra se da im je odobrena snaga 17,25 kW (što odgovara osiguračima od 25 A).
Odobrena snaga se može promeniti na osnovu rešenja koje donosi elektrodistribucija. Kupac može od elektrodistribucije da zahteva i da se zamene glavni topljivi osigurači automatskim osiguračima ili da se zamene postojeći automatski osigurači automatskim osiguračima veće ili manje nazivne snage – struje od postojećih, ali sve u okviru snage odobrene rešenjem. Elektrodistribucija će postojeće osigurače zameniti automatskim osiguračima koji odgovaraju snazi koju je kupcu zahtevao i tada će se snaga obračunavati prema ugrađenom osiguraču. Troškove promene snosi kupac.
Zahtev može da podnese samo onaj na čije ime glasi odobrenje za priključenje, odnosno vlasnik ili korisnik objekta priključenog na sistem, odnosno lice koje je zaključilo ugovor o prodaji električne energije. Za grupu kupaca – domaćinstva, to je, dakle, osoba čije se ime i prezime nalaze na računu za isporučenu električnu energiju.
Snaga se određuje kao suma pojedinačnih snaga električnih uređaja u domaćinstvu koji će biti istovremeno uključeni. Prilikom donošenja odluke o izboru potrebne snage, kupac mora da utvrdi snagu svih važnijih električnih uređaja u domaćinstvu, kao i potrebu za njihovim jednovremenim uključivanjem.
Električni uređaji |
Snaga (u kW) |
frižider i zamrzivač |
0,3 do 1 |
šporet (jedna grejna ploča) |
0,6 do 2 |
mali bojler (kuhinja) |
do 2 |
veliki bojler (kupatilo) |
do 2,5 |
protočni bojler |
6 do 18 |
mašina za sudove |
2 |
mašina za veš |
2 |
klima uređaj |
0,8 do 2,7 |
termoakumulacione peći |
2,2 do 6 |
električni kotlovi za grejanje |
12 do 36 |
Ostalo (TV, radio, kompjuter, sijalice) |
u sumi 1-2 |
Uloga automatskih osigurača je da ograniče snagu do nivoa koji je odobren kupcu i da štite mrežu od kvarova na električnim uređajima ili kućnim instalacijama.
Elektrodistributivno preduzeće proverava da li osigurači koji su postavljeni kod kupca odgovaraju odobrenoj snazi.
Visinu troškova priključenja na sistem za prenosn, odnosnodistribuciju električne energije utvrđuje energetski subjekat za prenos, odnosno distribuciju električne energije u skladu sa metodologijom za određivanje troškova priključenja koju donosi Agencija za energetiku Republike Srbije.
Trošak priključenja na sistem za prenos odnosno distribuciju električne energije sadrži troškove opreme, uređaja i materijala, troškove izvođenja radova, troškove izrade projekata, pribavljanja potrebne dokumentacije i deo troškova razvoja mreže nastalih zbog priključenja objekta, a u zavisnosti od odobrene snage.
Na Rešenje o odobrenju za priključenje na sistem za prenos odnosno distribuciju električne energije može se podneti žalba Agenciji za energetiku Republike Srbije u roku od 15 dana od dana dobijanja Rešenja. Odluka Agencije po žalbi je konačna i protiv nje se može pokrenuti upravni spor.
Prema složenosti i u zavisnosti od tehničkih uslova priključenja objekta na prenosnu, odnosno distributivnu mrežu, vrste i udaljenosti objekta od sistema, priključci se razvrstavaju na tipske i individualne. Za tipski priključak se saglasno tehničkim uslovima tipizira rešenje i uprosečuje trošak njegove izgradnje, dok se za individualni priključak donosi jedinstveno tehničko rešenje i izračunava stvarni trošak izgradnje. Tipski priključak se, u zavisnosti od broja mernih uređaja, razvrstava na pojedinačni i grupni tipski priključak. Pojedinačni i grupni tipski priključak se definišu prema mestu gde se postavlja merno razvodni orman, zahtevanoj snazi priključenja, broju faza i vrsti mreže (nadzemna ili podzemna) na koju se kupac priključuje. Grupni tipski priključak se definiše i prema broju mernih uređaja i nameni potrošnje (sa i bez grejanja).
Obaveza razdvajanja knjigovodstvenih računa za energetske subjekte koji obavljaju jednu ili više energetskih delatnosti čije su cene regulisane ili koji pored tih energetske delatnosti obavljaju i druge energetske, odnosno drugu delatnost koja se u smislu Zakona o energetici („Službeni glasnik RS“, broj 145/2014) ne smatra energetskom delatnošću, utvrđena je članom 18. Zakona o energetici (član 18. stavovi 1 i 2: „ Energetski subjekt koji obavlja jednu ili više energetskih delatnosti čije su cene regulisane ili koji pored tih energetskih delatnosti obavlja i druge energetske, odnosno druge delatnosti koje se u smislu ovog zakona ne smatraju energetskim delatnostima, dužan je da u cilju izbegavanja diskriminacije, međusobnog subvencionisanja i poremećaja konkurencije u svojim računovodstvenim internim obračunima vodi zasebne račune za svaku od regulisanih energetskih delatnosti, uključujući snabdevanje električnom energijom po regulisanim cenama i zbirno za druge delatnosti koje se u smislu ovog zakona ne smatraju energetskim delatnostima i da sačini godišnji bilans stanja i bilans uspeha za svaku delatnost pojedinačno, u skladu sa ovim zakonom, kao i zakonom kojim se uređuje položaj privrednih društava i zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija. Energetski subjekt iz stava 1. ovog člana koji ima obavezu revizije godišnjih finansijskih izveštaja u skladu sa zakonom, dužan je da obezbedi reviziju godišnjih finansijskih izveštaja koja treba da potvrdi poštovanje načela izbegavanja diskriminacije i međusobnog subvencionisanja“. Članom 389. Zakona o energetici propisano je da će se novčanom kaznom od 1.500.000 od 3.000.000 dinara kazniti za privredni prestup energetski subjekt, odnosno drugo pravno lice ako ne vodi zasebne račune za svaku energetsku delatnost u skladu sa ovim zakonom, ne izradi godišnji bilans stanja i bilans uspeha i ne obezbedi reviziju istog, shodno članu 18 ovog zakona. Istim članom je propisano da će se novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara kazniti za privredni prestup i odgovorno lice u energetskom subjektu, odnosno drugom pravnom licu.